Kako bismo ispratili najnovija dešavanja koje se tiču zaštite životne sredine, ali i kako bismo te aktuelnosti što jasnije razmeli i preneli našim građanima, razgovarali smo sa diplomiranim ekologom Vanjom Petković, predsednicom Udruženja „Čepom do osmeha“.
Na sednici Vlade Republike Srbije koja je održana u sredu, 04.12.2019. godine, usvojena je Uredba o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada, kao i kriterijumima koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu. Kakve promene nam ova Uredba donosi u odnosu na prethodnu?
„Ova Uredba unosi promene na nivou Srbije za jednu od najvažnijih tema, temu od koje zavisi naš opstanak, kvalitet života naših pokolenja, temu koja je jedina jednako važna za svaku pojedinačnu zemlju na svetu. Ono što je važno napomenuti jeste da će ovom Uredbom nezaposlena lica, penzioneri sa primanjima do 25.000 dinara i mladi do 18 godina biti izuzeti od plaćanja obavezne ekološke takse. Ono što je takođe novo jeste da će se naplata taksi sprovoditi po principu „zagađivač plaća“. To zapravo znači da ako zagađujemo, platićemo, ako ne zagađujemo, nećemo platiti, odnosno naplata će se vršiti prema emitovanom zagađenju.“, rekla nam je predsednica udruženja, dipl. ekolog Vanja Petković.
Oni koji emituju štetne materije, proizvode i odlažu opasan otpad i javna komunalna preduzeća, platiće određenu naknadu za zagađenje životne sredine. Pored toga, osim firmi i preduzetnika, fizička lica odnosno građani koji zagađuju životnu sredinu, platiće naknadu koja je propisana za zaštitu i unapređenje životne sredine. U kom intervalu se kreću iznosi taksi i na koji način će se određivati ko je koliko obavezan da plati?
„Pre svega je važno da znamo da se stepen negativnog uticaja na životnu sredinu aktivnosti pravnih lica i preduzetnika deli prema delatnosti na one koje imaju veliki uticaj na životnu sredinu, srednji uticaj na životnu sredinu i mali uticaj na životnu sredinu. To je osnovna podela, i najznačajnija, pa samim tim sastavni deo ove uredbe čine i delatnosti razvrstane prema kriterijumima, kako bi se prvo definisalo u kojoj meri oređena lica imaju negativan uticaj na životnu sredinu. Kada je definisano u kojoj meri se zagađuje voda, vazduh i zemljište, uzima se u obzir i veličina preduzeća, i u skladu sa te dve činjenice pravna lica i preduzetnici plaćaju naknade u iznosu od 5.000,00 dinara pa do 2.000.000,00 dinara. Kako pravna lica i preduzetnici sigurno imaju nekog ko o tim stvarima vodi računa za njih, najvažnije je da jasno predstavimo građanima, odnosno fizičkim licima, na koji to način oni mogu da budu zagađivači životne sredine, pa samim tim i snosioci posledica. Između ostalog aktivnosti fizičkih lica koje utiču na životnu sredinu su i neke naše aktivnosti koje su nam gotovo svakodnevne kao na primer korišćenje električne energije, korišćenje grejnih uređaja, korišćenje hemijskih sredstava i slično. Kada kažemo fizičko lice, pod tim se podrazumeva obveznik poreza na imovinu, za stambene jedinice za koje se plaća porez na imovinu. Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za fizička lica iznosi 1.200,00 dinara za kalendarsku godinu, što je 100 dinara na mesečnom nivou.“, objasnila nam je Vanja.
I na kraju Vanja, imamo još jedno pitanje za Vas. U skladu sa Vašim iskustvom i stručnim znanjem, šta mislite čemu će doprineti ove mere?
„Uvođenje ovakvog tipa taksi je veoma važno zbog sveukupnog podizanja ekološke svesti. Kada je reč o brizi o zaštiti životne sredine, ipak je u Srbiji i dalje na nedovoljno visokom nivou, pa b i ovaj korak mogao da bude dobar početak za inovativne i značajne promene. Ovom uredbom se pokriva samo jedan mali segment zaštite životne sredine, ali od malih koraka smo svi počeli a mnogi od nas su stasali i postali kvalitetni ljudi. Ove mere bi trebalo i da naprave značajnu razliku između onih koji se svim merama trude da i ako se bave delatnošću koja zagađuje životnu sredinu, tu zagađujuću emisiju maksimalno spreče. Za to su često potrebna i značajna sredstva, a ljudi bivaju demotivisani za takve korake kada vide da se pravila selektivno primenjuju. Ovom Uredbom može da se obezbedi i ostvarivanje ekonomskih ciljeva pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica. Ova uredba treba da poveća zajedničku odgovornost za zaštitu i unapređivanje životne sredine.“, zaključila je dipl. ekolog Vanja Petković.
