Svetski dan borbe protiv isušivanja i poplava

17 jun Svetski dan borbe protiv isušivanja i poplava

Danas obeležavamo Svetski dan borbe protiv isušivanja i poplava 🌎

Klimatske promene utiču na sve aspekte našeg života. Tako će u budućnosti (ne tako dalekoj!) posledice klimatskih promena dovesti do sve češćih pojava poplava i isušivanja. Stručnjaci u Srbiji, ali i širom sveta upozoravaju da zloupotrebom fosilnih goriva, čime se pojačava efekat staklene bašte, ali i deponovanjem raznog otpada i šuta, krčenjem šuma, izgradnjom objekata u slivu, i drugim ljudskim aktivnostima, smanjuje se protočnost korita reka npr. i lako dolazi do poplava. Sećamo se poplava proteklih godina i ogromne štete. Samo u Srbiji od 2000. godine nastala šteta prelazi pet milijardi evra, a za 70 odsto gubitaka zaslužne su poplave i suše s visokim temperaturama. Nažalost, i ljudski životi su nepovratno izgubljeni.

Klimatske promene utiču na vreme. Da vreme u Srbiji prati ove trendove potvrđuje i profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu- S obzirom na to da trenutno promenjeni klimatski uslovi nisu kraj priče o klimatskim promenama, i da u narednih tridesetak godina možemo očekivati obim promena koji je zabeležen od sredine dvadesetog veka, tj. zagrevanje od još jednog stepena, u budućnosti možemo sigurno očekivati pogoršanje situacije u našoj zemlji, kada su ekstremne padavine i bujične poplave u pitanju. Posebno ako se ozbiljno ne pristupi prilagođavanju na klimatske promene.

Porast temperature, usled klimatskih promena, posebno pogoduje bržem razvoju i intenziviranju poljoprivrednih i hidroloških suša
(suše koji nastupa kada usled manje količine padavina i deficita vode u tlu), za koje je bitna i količina vode koja ispari iz tla, ali i brzina kojom isparava.

Alarmantna upozorenja se ređaju…

Nekoliko agencija Ujedinjenih nacija upozorilo je da će povećanje temperatura i oscilacije u količini padavina dovesti prvenstveno do nestašice vode, smanjenog prinosa u mnogim tropskim oblastima u razvoju, gde već postoje nestašice hrane, ali i mogućeg raseljavanja između 24 i 700 miliona ljudi do 2030. godine.

Preuzmimo odgovornost i svojim primerom čuvajmo životnu sredinu. Npr. možemo više pešačiti, koristiti gradski prevoz ili voziti bicikl, upotrebljavajmo predmete i stvari još poneki put. Sakupljajmo i reciklirajmo otpad!

Sakupljajmo čepove i svojoj deci ostavimo lepšu i zdraviju planetu, drugu nemamo…