30 avg Požari – posledica klimatskih promena ili naše neodgovornosti?
Uprkos naporima da se uticaj šumskih požara svede na minimum, do oktobra 2020. u EU je izgorelo više od 400.000 hektara prirodnih površina – dvostruko više od proseka u poslednjih 12 godina. Šume širom sveta su pod već dovoljno velikim pritiskom potreba i očekivanja čoveka, a požari su dodatna pretnja.
Produženi toplotni talasi, povećanje temperature i sve veće suše utiču na pojavu požara. Pored štete ogromnih razmera, požari se sve više približavaju stambenim područjima i oduzimaju ljudske živote.
Ovog leta, požari u mediteranskim zemljama su zastrašujući… U avgustu, kada je u Siciliji izmereno 48.8°C, Italija je dostigla najvišu temperaturu u Evropi do sada. Požari su goreli tokom celog meseca jula. Direktor Odeljenja za šume, Charalambos Alekandrou, opisao je šumski požar u Kipru kao “najgori požar u istoriji“ te zemlje. Kolone dima mogle su se videti iz glavnog grada Nikozije udaljenog 75 kilometara. Četiri osobe su poginule, brojne kuće uništene, a sela evakuisana dok su jaki vetrovi raspirivali plamen. Prema kiparskom ministarstvu životne sredine, više od 50 kvadratnih kilometara šuma i poljoprivrednog zemljišta je oštećeno. Požari u Grčkoj su označeni kao prirodna katastrofa bez presedana. U Turskoj, hiljade ljudi je napustilo svoje domove i turističke destinacije usled velikih požara.
Prema podacimaVatrogasnog saveza Srbije, u 98 odsto slučajeva čovek je izazivač šumskog požara.
Evo nekoliko najboljih saveta kako biste izbegli slučajno pokretanje požara:
Držite svoja vozila dalje od suve trave.
Izduvna cev automobila može da dostigne temperaturu do 600°C. Takođe, loše održavanje automobila u jeku leta može predstavljati rizik od varnica ili curenja goriva, što potencijalno omogućava početak i širenje požara.
U prirodi kuvajte bezbedno.
Svi volimo miris hrane sa roštilja, ali ne kada postoji veliki rizik. Postavite kamenje po ivici da se ne bi širilo i spalite svo drvo u pepeo pre nego što odete, pazeći da proverite da nema više žeravice.
Odložite cigarete i druge upaljene predmete na bezbedan način.
Svi smo videli protagoniste filma koji je nenamerno zapalio vatru pomoću upaljene cigarete, ali ovaj rizik je u velikoj meri stvarnost.
Koristite pepeljaru i držite upaljače i šibice na sigurnom mestu.
Romantične večere uz sveće na otvorenom mogu izgledati kao dobra ideja, ali pazite na to gde postavljate otvoreni plamen.
Ne priređujte vatromet.
Probajte konfete ili disko svetla umesto vatrometa. Čak i jedna iskra može doseći temperaturu do 2000 ℃, što predstavlja ozbiljan rizik od paljenja okolnih suvih područja.
Pokupite staklene boce.
Staklo, posebno zakrivljeno staklo, može izazvati ekstremnu toplotu pri odbijanju sunca, uzrokujući paljenje obližnje suve trave ili žbunja.
Ne palite strnjiku.
Zastareli način uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi. Ovakvo uklanjanje strnjike zakonom je zabranjeno i kvalifikuje se kao krivično delo, a za počinioce su predviđene visoke novčane kazne. Nasuprot uvreženom mišljenju, paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, jer se visokim temperaturama požara uništavaju korisni mikroorganizmi u gornjim slojevima zemljišta i smanjuje njegova plodnost, a takođe se smanjuje sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem.
Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, zavisno o sadržaju humusa u zemljištu, i do 3 tone humusa po hektaru, a za stvaranje 1 cm humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko 6 kg azota po toni slame.
Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.