Humanitarno-ekološka organizacija „Čepom do osmeha“ u saradnji sa Akademskim centrom zaštite životne sredine i održivog razvoja (ACZOR) radom na terenu i analitičkim proučavanjem dostupnih podataka sa „Global Footprint Network“, (zvanične internet stranice globalnog ekološkog duga za 2023. godinu), zaključuje da je Srbija drugu godinu za redom ušla 8. jula u nacionalni ekološki dug. Svi resursi koji se koriste posle tog dana nisu u balansu sa ekosistemom. Na osnovu statističkih podataka možemo zaključiti da Srbija ima pozitivan trend u odnosu na zemlje regiona. Slovenija je ove godine 18. aprila prekoračila predviđene prirodne resurse. Crna Gora je svoj kredit potrošila 17. maja. Hrvatska, kao i Bosna i Hercegovina svoje ekološke resurse potrošile su 29. maja, Mađarska 30. maja, a Rumunija 11. juna.
Dan ekološkog duga izražava se na osnovu informacija o dostupnosti vode, šuma, metala i ostalih prirodnih resursa i kojom brzinom se oni troše. Ako sve resurse uzmemo kao glavnicu koja nam je na raspolaganju u toku jedne godine, kada je premašimo, nastaje ekološki dug prema planeti Zemlji. Ekološki otisak za pojedinu državu izražava dan kada populacija postaje ekološki „dužna“. Ove godine čovečanstvo 02. avgusta ulazi u svoj ekološki dug, što nam ukazuje tendenciju blagog opadanja u odnosu na prethodne godine, objasnila je Vanja Petković, predsednica Akademskog centra zaštite životne sredine i održivog razvoja (ACZOR).
Moramo da podignemo ekološku svest na viši nivo, povežemo ekologiju i ekonomiju, da se ponašamo odgovornije prema prirodi i njenim resursima. Pravo je vreme da se struka ujedini, da se poštuju svi zakoni, kao i strateški dokumenti Republike Srbije. Svaki pojedinac je odgovoran, zato je potrebno da vršimo primarnu separaciju otpada u svom domaćinstvu, recikliramo, štedljivo koristimo sve resurse koje imamo, pogotovo najvažniji – vodu, istakao je Stevo Proročić, dipl. analitičar zaštite životne sredine, ispred humanitarno-ekološke organizacije „Čepom do osmeha“.
