Neka svaki dan bude dan planete Zemlje!

Neka svaki dan bude dan planete Zemlje!

Svake godine, Zemlja daje milione tona prirodnih resursa i u jednom trenutku, u ne tako dalekoj budućnosti, ti resursi će nestati, ukoliko ne budemo obazriviji. Upravo zbog toga, moramo da razmislimo o tome šta kupujemo, upotrebljavamo, a zatim odlažemo i da u onome što smo do sada posmatrali kao otpad, vidimo priliku kao resurs za cirkularnu ekonomiju.

O pojmu i značaju procesa recikliranja, razmenili smo mišljenja sa predsednicom humanitarno-ekološke organizacije „Čepom do osmeha“, diplomiranim ekologom i master analitičarom zaštite životne sredine, Vanjom Petković, iza koje stoji decenijski rad u oblastima humanitarnog rada, kao i zaštite životne sredine.
Već dugi niz godina, kroz rad organizacije „Ćepom do osmeha“ bavite se različitim segmentima zaštite životne sredine, a ono čemu pridajete naročit značaj jeste primarna separacija otpada.

Da li uočavate promene i napredak u svom okruženju po ovom osnovu, sa vremenske distance od deset godina? Kakav je doprinos udruženja i njegovih volontera svemu tome?

„Udruženje „Čepom do osmeha“ bavi se edukacijom građana svih uzrasnih kategorija i ističe važnost primarne separacije otpada, odnosno procesa reciklaže, generalno gledano. Kroz simbiozu humanitarnog rada i zaštite životne sredine, uspeli smo da stanovništvu Srbije usadimo korisnu i kvalitetnu naviku odvajanja plastičnih čepova, koji su predstavljali simbol i plaznu tačku za sve ono čime se sada bavimo, a đto je zahtevalo veliki trud i istrajnost. Smatram da smo načinili veliki pomak obezbeđivanjem reciklažnog ostrva ispred kancelarije udruženja u Novom Sadu, gde je osim plastičnih čepova moguće odložiti različite vrste reciklabilnog materijala – staklo, plastičnu ambalažu, karton, papir, biootpad i limenke. Uvideli smo da sve veći broj građana donosi otpad koji odvaja u kućnim uslovima i svojim primerom pokazuje da mogućnost za promenu itekako postoji, ali da ona potiče prvenstveno od nas samih. Promene su uočljive ali je potrebo kontinuirano pružati edukaciju i inovativna rešenja kao i delovati intenzivnije i svrsishodnije, jer indiferentan pristup i posmatranje stvari sa isključivo kritičkog aspekta, zahtevaju najmanje zalaganje.“

Stiče se utisak da su građani još uvek nedevoljno informisani i aktivni u pogledu recikliranja u Srbiji u odnosu na zemlje u okruženju. Koji su to koraci koje je potrebno preduzeti da bi se stanovništvo informisalo i masovnije uključilo u svakodnevno recikliranje otpada?

„Neophodna je stalna prisutnost, razvijanje ekološke svesti pojedinca, u svakom domenu društva, kao i implementacija primera dobre prakse koje sprovode države koje koriste proverene i ustaljene metode, ali i savremene tehnologije u pomenutoj oblasti.
Prednost 21. veke ogleda se u mnoštvu izvora informisanja, pa tako osim edukacije u obrazovnim ustanovama, do novih saznanja možemo doći prisustvom na različitim otvorenim tribinama, događajima, radionicama, skupovima, koristeći televizijski program, radio stanice, društvene platforme, kao i kroz međusobnu saradnju i umrežavanje.“

Pojedini gradovi u Srbiji počeli su da kroz različite aktivnosti podstiču primarnu selekciju otpada u domaćinstvima, što predstavlja pomak u integralnom sistemu upravljanja otpadom, gde je očigledan napor države da se Srbija aktivnije uključi u celokupan proces. Šta je još potrebno kako bismo dostigli zemlje u okruženju?

„Mislim da je potrebno dati vreme, prostor i mogućnost reklamiranju stručnjaka, kada je u pitanju zaštita životne sredine. Neophodan je ozbiljan stav, veća agilnost, kao i usaglašenost u pogledu predloženih rešenja i osmišljavanja načina za njihovu implementaciju. Treba da budemo svesni činjenice da je stanje u kome je naša okolina na nezavidnom nivou i da ćemo izgubiti rat koji priroda sa nama vodi, ako se što pre ne osvestimo.
Esencijalno je važno da našim potomcima u amanet ostavimo zdravu i čistu životnu sredinu. Ako se ponude adekvatna rešenja i na adekvatan način dođe do donosioca odluka, vrlo je lako privući pažnju građana.

Neka od pomenutih rešenja mogla bi da se odnose na otvaranje novih reciklažnih centara, stimulisanje privrednika koji se bave ovom delatnošću, kao i intenzivniju edukaciju građana o primarnom odvajanju otpada i usvajanju navike „zelene kupovine“.

Vidljiv je napredak u otvaranju regionalnih deponija i sortnih linija u Srbiji. Kakav je značaj i značaj sekundarnog odvajanja?

„Sekundarna separacija otpada, koja podrazumeva odvajanje otpada koji ima upotrebnu vrednost od otpada koji je dostavljen na deponiju, svakako ima veliki značaj. Da bi sekundarno odvajanje kao takvo imalo smisla, potrebno je pravilno izvršiti primarnu separaciju, jer je odvajanje recikliranog otpada mnogo efikasnije od odvajanja mešovitog otpada, odnosno na taj način se postiže bolji kvalitet sekundarnih sirovina.
Važno je istaći da je ponovna upotreba i reciklaža otpada u okviru cirkularne ekonomije, koja je sve više u centru zbivanja i koja je jedan od ključnih postulata održivog razvoja društva.

Vaše udruženje, zajedno sa volonterima iz cele Srbije, aktivno sprovodi akcije koje obuhvataju čišćenje i odlaganje otpada. Da li planirate neku akciju u bliskoj budućnosti i šta je potrebno da se neko pridruži vašoj organizaciji i aktivnostima koje sprovodite?

Podsećam sve one koji to do sada nisu učinili, da preuzmu našu mobilnu aplikaciju „EKO Heroj“, koja vam omogućava da na interaktivnoj mapi izaberete lokaciju za odlaganje prikupljenih plastičnih čepova ili materijala koji se može reciklirati, prijaviti ekološki problem ili situacija koja ugrožava životnu sredinu.kao i da nas obavestite da li želite da vaša lokacija bude označena kao odlagalište koje se može reciklirati. Mobilna aplikacija je kreirana sa idejom i željom da se građani aktivno uključe u rešavanje problema zaštite životne sredine i omogući efikasnije i brže delovanje u otklanjanju ekoloških problema.

„Udruženje „Čepom do osmeha” učestalo organizuje akcije čišćenja koje se planiraju u mnogim gradovima Srbije. Uz podršku kompanije Lidl, sprovešćemo akciju ekološkog karaktera, pod nazivom „Čisto iz ljubavi“, u Novom Pazaru, Čačku, Valjevu, Novoj Pazovi, Nišu, Vranju, Subotici i Bačkoj Palanci, u maju i tokom juna ove godine. Više detalja i informacija o pomenutoj akciji, kao i termine održavanja, možete pronaći na našem sajtu, kao i na društvenim platformama udruženja.

Od velikog značaja su i vaša predavanja o zaštiti životne sredine i pravilnoj reciklaži otpada. Da li su mladi dovoljno upoznati sa procesom reciklaže i da li i oni učestvuju u reciklaži? Koje metode mogu doprineti formiranju i podizanju ekološke kulture u čitavom društvu, a posebno među najmlađima, koji su naša budućnost?

„Zahvaljujući svom pozivu, imam priliku da komuniciram sa velikim brojem mladih ljudi, kao i da saslušam njihove potrebe i način razmišljanja. Utisak koji sam stekla nakon godina rada je da su mlađe generacije prilično informisane kada je u pitanju zaštita životne sredine i pravilna reciklaža otpada, a što je još važnije, spremne su da lako i brzo prihvate pozitivne promene i podele ih sa svojom okolinom. Mislim da je pored iznošenja konkretnih činjenica i problema veoma važno proizvesti pokretačku energiju i uliti poverenje slušaocima, što proizilazi iz vidljivih rezultata rada. Ono na šta posebno obraćam pažnju je pronalaženje zajedničkog jezika sa svima sa kojima komuniciram, jer je ovo tema koja se zaista tiče svih nas. Do sada smo moji saradnici i ja veoma uspešno obavljali ovaj posao i nećemo odustati od svojih ideja.



Previous Next
Close
Test Caption
Test Description goes like this