Pre godinu dana, sa spoznajom pandemije, ubrzo su krenuli i tekstovi, online paneli, video sadržaji o temama šta i kako se promenilo tokom kovida i kako će sve izgledati nakon kraja pandemije, svako iz svog ugla. Moj „ugao“ je komunikacija i marketing. Na ponuđenom prostoru pixela pokušaću da na ovu temu zadržim vašu pažnju.
Vreme i uslovi u kojima živimo su odlična prilika da nas podsete da smo deo zajednice, da naši postupci imaju odjeka na društvo i prirodu. Da budem malo jasniji, u svom stilu: „Šta mene briga ako je tamo neko u Kini pojeo „šišmiša“?“. Verovatno nije ni smešno jer su nam se životi, svakodnevica i poslovi potpuno promenili. Većina nas je, nažalost, izgubila nekog u borbi sa Kovidom.
Kakve to sad ima veze sa sajtom na kome se nalazi ovaj tekst? Ima veze i to na nekoliko nivoa. Naš odnos prema prirodi i te kako ima odjeka i bojim se da, ako bi se u sferi npr. ekologije desio neki tektonski poremećaj, nema te vakcine koja bi nas mogla spasiti. Zato je važno promeniti kulturu našeg odnosa prema životnoj sredini. Ekipa „Čepom do osmeha“ to odlično radi. Moji sinovi od 7 i 5 godina, za razliku od mene, ne propuštaju priliku da skinu i sačuvaju čep. Naučili su.
Drugi nivo na koji želim da skrenem pažnju je način komuniciranja kompanija, brendova. Skoro sam pročitao u jednom tekstu kod prijatelje i kolege: „Prodajni levak sve više postaje levak poverenja.“ – to znači da brendovi moraju da komuniciraju dodatne vrednosti, više nego ikad. Evo šta kaže Ipsisovo istraživanje na globalnom nivou: „ Ispitanici su u 72% slučajeva saglasni da kompanije imaju odgovornost da ponude neku vrstu pomoći tokom krize.“ (Izvor: https://www.ipsos.com/sites/default/files/ct/publication/documents/2020-04/webinar_brand_and_creative_final.pdf) Pomenuto istraživanje daje odgovore i na pitanja kojim se to porukama ciljna javnost nada i priželjkuje.
Vrlo slične zaključke donosi još jedno istraživanje u kojem je učestvovalo preko 30.000 potrošača od kojih je gotovo 2/3 (tačnije 62%) izjavilo da želi da kompanije zauzmu stav po važnim pitanjima poput održivog razvoja, transparentnosti, pa čak i prakse prilikom zapošljavanja i odnosa prema zaposlenima (još po Srbiji odzvanja slučaj „PS fashion“). (Izvor: https://www.teamlewis.com/magazine/2021-trends-communications/)
Još jedan osvrt i citat ali ovog puta iz domaće perspektive, Miša Lukić:
„Svesno ili nesvesno, ljudi sve više traže smisao svog života i potrebu da aktivno promene i ostave lično nasleđe u najpozitivnijem smislu reči.
…
U tome im brendovi mogu itekako biti od pomoći. Brendovi koji sebe vide više kao pokret nego kao biznis alat imaju mnogo veću šansu da uspeju u budućnosti. Pre svega zato što ljudi u budućnosti neće više želeti da kupuju brendove, već će zbog njihove odgovorne misije i konkretnih aktivnosti koje su u skladu sa vrednostima njihovih potrošača, poželeti da im se pridruže!“
Za komuniciranje vrednosti koje su bliske brendu ili kompanijama nije više dovoljno finansiranje popravke lokalne crkve ili kupovina dresova fudbalskom klubu, nego iskreno, transparentno, kontinuirano delovanje.
Za kraj ću navesti primere koji su meni bliski: italijanski klub je celu jednu garnituru dresova (zajedno sa proizvođačem sportske opreme) napravio od recikliranog materijala, takođe velika kompanija koja se između ostalog bavi proizvodnjom betona, uskoro će plasirati beton od recikliranog materijala,a planiraju i da u potpunosti zamene kamione koje pokreće dizel motor.
Autor teksta:
Dejan Pataki – Generalni menadžer i koosnivač marketinške agencije Retro Digital