MOJA PRIČA: Vanja Petković – Čepom do osmeha nije moj posao, to je moj način života

MOJA PRIČA: Vanja Petković – Čepom do osmeha nije moj posao, to je moj način života

Verovatno da ne postoji osoba u našoj zemlji koja nije čula za udruženje “Čepom do osmeha”. Njihova akcija, čija je suština podrška pojedincima, tačnije deci sa invaliditetom, kao i njihovim porodicama, kako bi im se omogućilo lakše funkcionisanje u svakodnevnom životu i obrazovanju pokrenuta je u decembru 2012. godine. Međutim, ova priča počela je mnogo ranije.

Osnivač udruženja “Čepom do osmeha” (u daljem tekstu ČDO), Vanja Petković, koja je ujedno i  diplomirani ekolog i master analitičar zaštite životne sredine, još kao studentkinja došla je na ideju da plastični čepovi mogu da se iskoriste i nečiji život učine lepšim. I to, živote onih kojima je pomoć posebno potrebna.

“Ideja o sakupljanju plastičnih čepova čijim bi se prosleđivanjem na reciklažu obezbedila sredstva i kupovina pomagala dece ometenih u razvoju, nastala je tako što sam po srednjoj stručnoj spremi pedijatrijska sestra i želja mi je bila da upišem pedijatriju, kako bih pomagala deci. Međutim, nisam uspela da kanališem svoje emocije, zbog rada sa uglavnom bolesnom decom i odlučila sam da odustanem od te ideje. Pojavila se želja za ekologijom, koja se pokazala kao sjajan poziv, jer prirodu volim I čuvam celog svog života”, otkrila nam je Vanja na samom početku razgovora.

Iako u Srbiji svest o zaštiti životne sredine nije na zavidnom nivou, Vanja dolazi iz kuće koja zaista ima biootpad već tridesetak godina unazad, koja odvaja plastične flaše i pronalazi način gde to da usmeri.

“To je način da se štedi, vodimo računa i o vodi, gasu, i o svetlu, ali ne štedljive mere u smislu smanjenja budžeta, već štedljive mere u cilju poboljšanja i unapređenja životne sredine. Moj otac sortira svašta, od kablova, aluminijuma, plastičnih flaša i sa tom navikom i svešću živim ceo život. To i jeste glavni razlog zbog kojeg sam upisala ekologiju”, dodaje diplomirani ekolog.

Tokom studija je istraživala tržište i znala da se plastične flaše već desetak godina recikliraju u Srbiji, dok  su se čepovi odvajali zbog različite temperature topljenja plastike. U isto vreme, postojala je slična, ali kratkoročna akcija u Sloveniji sakupljanja čepova za pomoć jednom detetu i to je bio momenat kada je,  2007. godine, kao brucoškinja došla na ideju da i čepove treba sakupljati i reciklirati. Status dece ometene u razvoju nije na zavidnom nivou kao u inostranstvu i to je bio dodatni podstrek da pokrene celu ovu priču.

Početak je bio težak. I spor. Danas se sakupi 10 tona čepova mesečno, a nekada je za deseti deo te količine bilo potrebno tri godine. Trebalo je vremena dok se ljudi nisu priključili i stekli naviku.

Predsednica udruženja ČDO kaže:“ U početku sam uz sebe imala samo nekoliko ljudi, kolega i roditelji, pa se nakon tri-četiri godine to razvilo tako da je mama od moje koleginice iz Bosne sakupljala čepove, slala nam, a ja sam sve skladištila u mojoj tadašnjoj garsonjeri. Učestvovala sam u toj kratkoročnoj akciji u Sloveniji, jer tamo imamo kućne prijatelje. Sve te sakupljene čepove sam nosila autobusom do Sombora kod tate, da bismo ih onda prevozili do Slovenije.“

Momenat kada se dodatno pročulo za ekološko-humanitarnu akciju ČDO je 2016. godine kada je obijen magacin ovog udruženja. U garaži stare kuće u Novom Sadu, Vanja i njen suprug skladištili su sve čepove koje su im ljudi donosili, čak i slali poštom. Vest je odjeknula u medijima i tada se desila prekretnica udurženja ČDO.

Petković kaže da je to ujedno bio i najteži momenat od postojanja ČDO do danas.

„Tu smo uložili svoj trud, svoje vreme, svoju dušu… nismo imali svoju kancelariju, već samo skladište. Tu su bili čepovi koje su nam ljudi slali poštom iz cele Srbije, iz regiona, gde je poštarina bila skuplja od same vrednosti čepova. To nisu bili samo čepovi kao sirovina, to je bila ljubav. I zato nam je to bilo ogromno razočaranje. Međutim, sa nekim zlom uvek dođe i pozitivno, tako da smo se od tada značajno proširili“, dodaje master analitičar zaštitne životne sredine.

Za sve ove godine udruženje ČDO pomoglo je 56 dece iz cele Srbije, prikupljena su sredstva za razna pomagala: električni tricikl, terapeustki tricikl, električni vertikalizator, električna elektro-motorna vanjska kolica, terapeutska kolica, sportska kolica, koncetrator kiseonika, specijalni stolovi za sedenje i stolove za školu, gde dete u kolicima može da sedi i nesmetano uči.

Tim udruženja "Čepom do osmeha" na jednoj od dodela potrebnog pomagala

Tim udruženja “Čepom do osmeha” na jednoj od dodela potrebnog pomagala

 

Za Vanju i njenog supruga Borišu, osmeh te dece i njihovih porodica najveća je nagrada za njihov dugogodišnji trud. Ipak, pored njih tu je i podrška ljudi koji sa njima rade, koji zajedno čine pobednički tim. Akcija „Čepom do osmeha“ danas je najmasovnija akcija u Srbiji, koja okuplja preko 2000 aktivnih volontera i 25 koordinatora u gradovima širom Srbije. U kancelariji ih ima desetaak, od studenata sa departmana zaštite životne sredine do master ekologa i master tehnologa. To su sve ljudi koji su iz struke došli spremni da volontiraju, na kraju ostali u udruženju, jer žele da doprinesu životnoj sredini.

„Neki ljudi su prosto osetili potrebu da se priključe, čak i oni koji su se prvi put pre pet godina priključili i danas su tu sa nama. Dan-danas imaju tu energiju i želju i moram da naglasim da naši koordinatori bez novčane nadoknade istraju godinama u ovoj akciji sa nama. „Čepom do osmeha“ nije posao koji ti završiš za osam sati, to nije projekat, mi ovo sve živimo. Ovo mora da se voli, ko god dođe, a uvek su dobrodošli novi ljudi iz struke, mora ovo da oseti, nije to nešto gde dođeš i odradiš posao i ideš“, kaže nam mama troje dece.

Postavlja se pitanje, kako Vanja sve postiže.

„Prvu podršku sam imala od supruga, koji je rekao da sve ovo zajedno sprovedemo u delo. On je i dao ime udruženju. Znali smo da je zdrava i lepa priča koja će da se proširi, i negde smo očekivali uspeh, ali ne u ovoj razmeri. Prvenstveno sam sa njim i uz njega uspela da proširim ovu priču. Postižem sve, jer zaista uživam u svemu ovome. Organizovana sam osoba i mislim da je to ključ uspeha. ČDO nije posao gde su vam finansije glavna osnova, već empatija prema osobama sa invaliditetom, širenje empatije solidarnosti i empatije prema zaštiti životne sredine. Koju god aktivnost da radim sa decom, provlačim je sa ČDO. Čak i provođenje vremena u prirodi sa porodicom često dovede do stvaranja novih ideja za neku novu akciju“, otkriva nam Vanja.

Kada čujemo sve ovo, zapitamo se kako finansijski funkcioniše ova organizacija. Predsednica udruženja nam to detaljno objašnjava.

„Udruženje ČDO funkcioniše tako da uglavnom zapošljava ljude preko javnih radova ili preko određenih projekata koje dobijemo, da li od grada, pokrajine ili republike. Prostor u kom radimo smo dobili od Grada, od kojeg imamo veliku podršku, ali ne zaostaje ni podrška na pokrajinskom ili republičkom nivou. Ipak, svaka godina je novi izazov, jer naše finansije nisu stalne niti sigurne, zato konstatno radimo na novim projektima, trudimo se da kroz ozbiljne evropkse projekte i ozbiljan plan i program održavamo celu akciju.“

Pored 56 uspešnih akcija, 56 pomagala i toliko srećnijih porodica, ova priča ima, verovali ili ne, još lepšu pozadinu.

Udruženje je neki oblik socijalnog preduzetništva, u kom su zaposlene tri osobe sa invaliditetom. Kako Vanja navodi, te tri osobe koje su svakodnevno u timu naučile su ih, oblikovale i usmerile kako se ponašati, kako širiti ljubav, kako imati strpljenje, kako se ophoditi jedni prema drugima i šta su prave vrednosti u životu. I pored ovog uspeha, Vanja je posebno ponosna na jedan projekat, na značajnu promenu svakodnevnice dece sa smetnjama u razvoju, a to je igralište za njih, koje je prvi put otvoreno 2018. godine.

„Tata iz Kačareva došao je sa svoja dva sina na otvaranje igrališta i rekao mi da njegov Aleksa nikada pre nije bio na igralištu i da je danas neopisivo srećan što može da se igra sa svojim bratom i ostalom decom. Tog dana je bio kao i sva druga deca. Taj emotivni trenutak nikada neću zaboraviti“, zaključuje Vanja.

Sve ove lepe stvari su dovoljna motivacija za dalju borbu, kako za decu kojima je ovo udruženje potrebno, tako i da spasimo našu planetu.

Ne zaboravite, čep po čep i nečiji život postaje lep.

 

 



Previous Next
Close
Test Caption
Test Description goes like this