Kako moda utiče na očuvanje životne sredine?

Kako moda utiče na očuvanje životne sredine?

Modna industrija zauzima visoko četvrto mesto, kada je u pitanju zagađenje životne sredine. Prema podacima kojima raspolaže Centar za unapređenje životne sredine iz Beograda, proizvodnja odeće i obuće zauzima četvrto mesto u korišćenju prirodnih resursa i to odmah posle proizvodnje hrane, smeštaja i transporta.

Na osnovu istog istraživanja, u Srbiji se svake godine proda oko 82 hiljade tona garderobe. To znači da svaki građanin i građanka kupi skoro 12kg garderobe godišnje.

Spora vs. brza moda

Prema publikacijama koje analiziraju trendove u tekstilnoj industriji, sve što siđe sa proizvodne trake kao konfekcijska kolekcija predstavlja brzu modu, koja proizvodi gomilu odeće i obuće, na štetu resursa, ljudi i životne sredine, zbog otpada koji ostaje posle proizvodnje (zagađena voda i zemljište u krugu proizvodnih pogona, korišćenje fosilnih goriva prilikom transporta i distribucije, ambalaža koja ostaje nakon raspakivanja, otpad je često odložen bez separacije…)

Kao protuteža takozvanoj brzoj modi ranih 1970 – ih, rodio se društveni pokret održivog pristupa modi, koji objedinjuje eko dizajn, nove tehnologije izrade vlakana, recikliranje, savjesnu potrošnju, te ostale elemente koji zajednički čine takozvanu sporu modu.

Osvešćivanje ogromnih posledica koje proizvodnja garderobe ostavlja na neposrednu životnu okolinu, postala je značajna tema u poslednjoj deceniji. U samom zaključku, spora moda predlaže da kvantitet zamenimo kvalitetom i posvetimo se onome što ćemo biti, nasuprot materijalističkom poimanju – šta ćemo imati.

O potrošačkom društvu i konzumerizmu

Jedan deo odgovora u odnosu spore nasuprot brzoj modi se krije u samom pojmu konzumerizma, koji je svoj vrhunac dostigao šezdesetih godina 20. veka otvaranjem velikih supermarketa i trgovinskih centara, današnjih šoping molova. Zahvaljujući marketingu i reklami, sva roba je dobila na značaju, budeći potrebu za kupovinom kod ciljne grupe kojoj se obraća.

Uloga masovnih medija je doprinela da dobije globalni karakter, pa je tako globalizacija dodatno dala na važnosti proizvodima koji se reklamiraju. Tako kupac izborom potvrđuje svoj dobar ukus, a najnovije kolekcije na svetskom nivou doprinose bruto društvenom proizvodu zemalja u kojima se prodaju. Napredak globalizacije i oblikovanje osobenog potrošačkog mentaliteta omogućavaju sve ono što odlikuje brzu modu. Brzu modu uokviruje trougao u kome politika niskih cena podstiče konzumerizam, a to sve ima škodljivije društvene posledice, kao i posledice po životnu sredinu.

Međutim, osvešćivanje mlađih generacija, kojima sve češće nije motiv imati već biti, posledica je odnosa prema očuvanju životne sredine. I dalje imaju omiljeni lanac brze hrane ili proizvođača sportske garderobe koji je asocijacija za udobnu i kvalitetnu garderobu, ali se prema materijalnom odnose drugačije, nego što je to bilo prethodnih godina. Neke kompanije ulažu u održivi razvoj, nude popuste na donetu staru garderobu za reciklažu, lansiraju linije proizvoda od recikliranih materijala, ukazujući na svest o očuvanju životne sredine.

Mediji ponovo igraju značajnu ulogu postajući glavni saveznici u podizanju svesti, kada je ova tema u pitanju i stavljanju fokusa na očuvanje životne sredine u našem svakodnevnom životu. Tema održive mode se provlači i kroz kreacije dizajnera odeće, ali i nameštaja, pretvaranja starog u novo, oživljavanja i osveživanja svega čemu je naizgled došao kraj.

Svako od nas može da pomogne u zaštiti životne sredine

Odnos prema second hand garderobi se u tom kontekstu menja, jer, pre svega, postoji ozbiljan raskorak u Srbiji između prosečnih primanja i potrošačke korpe, koji ne dozvoljava visoku modu, jer prioriteti određuju količinu novca koja se izdvaja za garderobu i obuću. Prvi kriterijum kupovine je da je nosivo, a tek onda da se time doprinosi održivoj, sporoj modi i očuvanju životne sredine. Ipak, sve je više onih koji počinju da se bave promocijom kupovine, prodaje i nošenja second hand garderobe.

Postoji tradicija obilaska buvljih pijaca vikendom, prevrtanje komada garderobe uvezene iz inostranstva, čak stvaranja kolekcija od second hand garderobe, pravljenje modnih editorijala od iste…

Kao neko ko ima unikatno izrađene komade garderobe, ali i garderobu takozvanih fast fashion lanaca, smatram malom pobedom svaku kupovinu u second hand prodavnici, kada pronađem lep dizajnerski komad za male pare. Osim dobre trgovine, svakako mi je drago što sam bluzi, suknji ili haljini produžila rok trajanja i pružila im novi dom u svom garderoberu…

 

Piše: Master sociologije Ana Pataki



Previous Next
Close
Test Caption
Test Description goes like this