“Edukacija šire populacije predstavlja osnov za unapređenje kvaliteta životne sredine u svakoj zajednici, pa i kod nas!”
Ovog puta smo pitali stručnjake i zatražili njihovo mišljenje
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada je partner u rešavanju i ovog problema i zajedničkim snagama dolazimo do rešenja.
Razgovarali smo sa njima o aktuelnoj temi koja se tiče zelenih krovova, a ceo intervju možete pročitati u nastavku.
Šta su zeleni krovovi i šta podrazumeva njihova primena?
Zeleni krovovi predstavljaju različita rešenja za krovove u izgradnji i postojeće krovove na različitim stambenim i poslovnim jedinicama koji sadrže ili podržavaju tzv. zelene sisteme (često poznate i kao zelene zajednice). Zeleni krovovi mogu transformisati nepropusne površine krovova zgrada u multifunkcionalne prostore i često se smatraju snažnim alatom koji pomaže u suočavanju sa gubitkom urbanih zelenih površina. Krovovi generalno čine približno 20–25% ukupne urbane površine. Termin zeleni krov obuhvata širok spektar karakteristika i pojmova, uključujući krovno zelenilo, ekološke krovove, krovne vrtove, žive krovove, vegetacione krovove i krovnu poljoprivredu, što sve uključuje pokrivač vegetacije i rastuće medije.
Rast stanovništva i porast urbanizacije karakterisali su poslednje decenije i predviđa se da će se nastaviti sa ovim trendom i u budućnosti, sa 2/3 ljudi koji će živeti u gradovima do 2050. godine. Zeleni krovovi kao takvi igraju značajnu ulogu u urbanim sredinama, gde je intenzivna urbanizacija povećala potražnju za vodom, energijom i hranom i imala negativan uticaj na životnu sredinu. Da bi se stvorili održivi gradovi, koji garantuju ekonomski razvoj, socijalnu ravnopravnost i zaštitu ekosistema, potreban je visok nivo interakcije između različitih sektora.
Tipovi zelenih krovova mogu se podeliti na ekstenzivne zelene krovove, poluintenzivne zelene krovove i intenzivne zelene krovove prema njihovoj težini, sloju podloge, zahtevima za održavanjem, troškovima, biljnom zajednicom i režimom navodnjavanja, zahtevima za nošenjem, opsegom izgradnje i troškovima održavanja.
Koje se biljne vrste sade i na koji način se postavljaju zeleni krovovi?
Na zelenim krovovima mogu da se sade najrazličitije vegetacijske vrste. Prilikom odabira biljaka koje će se koristiti na zelenom krovu potrebno je razmotriti više kriterijuma: lokacija, uslovi sredine i mikroklimatski uslovi (ekspozicija, vlažnost ili suvoća, maksimalne i minimalne temperature), supstrat (dubina, težina, sastav), navodnjavanje, zahtevi i potrebe naručioca, budžet, mogućnost održavanja, vek trajanja zelenog krova, namena i sigurnost. Zeleni krovovi se mogu klasifikovati u zavisnosti od debljine sloja tla. Intenzivni zeleni krovovi imaju deblji sloj podloge (preko 15–40 cm), što omogućava integraciju širokog spektra biljaka (grmlja i malog drveća). Međutim, zahtevaju redovno navodnjavanje i održavanje.
Ekstenzivni zeleni krovovi su lagani sistemi koji se mogu ugraditi u postojeće, ravne ili kose krovove, poboljšavajući estetiku nepristupačnih krovova. Zbog svoje debljine (6–20 cm), ekstenzivna rešenja imaju ograničenja o izboru biljne vrste. Poslednjih godina je data prednost sukulentna biljkama (npr. biljke iz roda Sedum) zbog svoje kratke strukture korena i kompatibilnosti sa ograničenim vodenim resursima i tolerancijom na sunčevo zračenje. Međutim, i druge vegetacijske vrste se mogu koristiti u ekstenzivnim sistemima poput mahovine, trave, divljeg cveća, sve dok su prilagođene lokalnim klimatskim uslovima i dok se slažu sa karakteristikama sistema. Kada se zeleni krovovi žele primeniti na već postojeće zgrade, ekstenzivni zeleni krovovi su prikladnije rešenje od intenzivnih zelenih krovova, jer ova rešenja ne preopterećuju postojeću strukturu i ne utiču značajno na statiku objekta. Poluintenzivni zeleni krovovi imaju srednje karakteristike, uključujući deblju podlogu (12-25 cm), ali zahtevaju manje navodnjavanja i održavanja od intenzivnih.
Koji tip ozelenjavanja ćemo koristiti na prvom mestu zavisi od krovne konstrukcije. Da bismo ispitali mogućnosti konstrukcije moramo znati njenu nosivost i nagib.
Osnovne komponente zelenih krovova su vegetacija i supstrat. Pored ove dve komponente, važnu ulogu imaju drenažni i izolacioni sloj, jer ova dva sloja štite krovnu ploču od prodora korenskog sistema i vlage. Ako drenažni i izolacioni sloj nisu dobro postavljeni, može vrlo lako doći do niza neželjenih efekata i propadanja krovne konstrukcije.
Izbor biljnih vrsta za zelene krovove je veoma važan kako troškovi održavanja ne bi bili neracionalni, a pun kapacitet krova bio iskorišćen stalnim zelenilom. Stoga se za sve zelene površine preporučuje korišćenje što većeg broja autohtonih vrsta biljaka. Izbor vrsta biljaka utiče i na promociju i zaštitu lokalnih vrsta, što umnogome unapređuje održivost lokalnog biodiverziteta.
Postoje i takozvani višeslojni zeleni krovovi, takođe nazvani plavo-zeleni krovovi, inovativni instrumenti koji kombinuju tehnologiju zelenog krova sa sistemom za sakupljanje kišnice. Kao što je prikazano na slici 1, višeslojni zeleni krovovi predstavljaju sve karakteristične elemente zelenog krova: pokrivenost vegetacije, sloj tla, filtrirajuću membranu od geotekstila, drenažni sloj i zaštitnu vodonepropusnu membranu za zaštitu zgrade. U poređenju sa tradicionalnim zelenim krovovima, višeslojni zeleni krovovi predstavljaju rezervoar za vodu kao dodatni sloj, što omogućava sakupljanje i skladištenje kišnice koja se prevlači iz sloja tla. Sakupljena voda može kasnije imati nekoliko namena, kao što je navodnjavanje samog zelenog krova.
Koje su prednosti i mane zelenih krovova?
Zeleni krovovi nude brojne benefite. Ono što je bitno istaći da iako postoje sličnosti među zelenim krovovima, svaka instalacija je jedinstvena. Stoga će se svi navedeni detalji o tehničkim performansama razlikovati u zavisnosti od regiona, klime, zgrade, dizajna i tipa zelenog krova.
Zeleni krovovi predloženi su kao jedno od rešenja zasnovanih na prirodi za poboljšanje urbane održivosti. Oni mogu pružiti višestruke usluge ekosistema, uključujući smanjenje oticanja urbanih oborinskih voda, smanjenje temperature gradova, smanjenje potrošnje energije zgrada i u novije vreme povećavati efikasnost krovnih solarnih panela zbog njihovog efekta hlađenja. Zeleni krovovi takođe mogu da poboljšaju biodiverzitet, smanje CO2 i zagađenje vazduha i priguše buku. Ovi benefiti su relevantni faktori odluke koji bi mogli povećati potencijal za širenje zelenih krovova po gradovima. Uprkos brojnim pogodnostima pripisanim zelenim krovovima, retko su dizajnirani da ih postignu.
Postojeće smernice za dizajn zelenog krova favorizuju osobine dizajna (npr. karakteristike vegetacije i podloge) koje bi umanjile statičko opterećenje, održavanje i troškove i retko uzimaju u obzir da li bi ove preporuke dovele do obećanih benefita. Kao rezultat toga, većina zelenih krovova je ekstenzivna (dubina tla manja od 20 cm), nije navodnjavana i namenjena je estetskoj privlačnosti. Dubina supstrata može biti ograničena na nekoliko centimetara, a zatim se biraju biljne vrste zbog njihove sposobnosti da prežive na malim dubinama sa malo vode i hranljivih sastojaka. Sukulentne biljke iz roda Sedum su iz ovih razloga najčešća vegetacija zelenog krova, međutim, pokazalo se da zadržavaju približno istu količinu oticanja kao golo tlo i hlađenje krovova je manje nego kada se koriste neke druge vrste.
Svaki projekat zelenih krovova zahteva pažnju i resurse, pogotovo u predelima koji su skloni preteranoj suši ili vlazi, te je potrebno da ti sistemi imaju čestu pažnju ljudi i pratećih tehnoloških rešenja. Kada se projekat zelenih krovova dobro isplanira, onda se mane i rizici značajno redukuju i postoji dobra mogućnost da u nekom trenutku taj ekosistem postane prilično samoodrživ.
Konačno, zeleni krovovi u velikoj meri doprinose mnogim ciljevima Agende 2030 za održivi razvoj, ističući ključnu ulogu koju bi mogli igrati u održivom razvoju urbanih područja. Instalacija zelenog krova (sa akcentom na višeslojne zelene krovove) u stvari može imati pozitivan efekat na 11 od 17 ciljeva održivog razvoja (SDG 2, 3, 6, 7, 8, 9, 11, 12, 13, 15 i 17), poboljšavajući istovremeno i kvalitet životne sredine i dobrobit ljudi. U kontekstu globalnih promena, višeslojni zeleni krov predstavlja strateški alat koji se može prilagoditi brzom razvoju grada sledeći održiv i pametan put.
Kako se zeleni krovovi održavaju i da li je potrebna neka određena površina za njihovo postavljanje?
Da bi zeleni krov trajao dugi niz godina, treba ga pažljivo napraviti. Svakoj stambenoj jedinici ili arhitektonskom projektu mora se kontekstualno i individualno prilaziti dok se planira izgradnja zelenog krova. Isto važi i za održavanje. Kod održavanja odmah nakon ozelenjavanja mora se voditi računa o dovoljnoj količini vode, zameni suvih biljaka i uklanjanju biljaka. Sledi faza razvojnog održavanja, u kojoj pomažemo biljkama da pokriju celu površinu. Održavanje zelenog krova direktno zavisi o intenzivnosti ozelenjavanja. Ekstenzivne zelene krovove treba zalivati samo prilikom postavljanja i prve godine, zatim se održavaju sami. Intenzivni zeleni krovovi zahtevaju aktivne mehanizme za zalivanje. Otprilike dva puta godišnje treba ukloniti korov sa zelenih krovova, očistiti kanale za vodu i dodati gnojivo u zavisnosti kakvo je stanje zemlje.
Vegetacija zelenog krova može biti postavljena na celu površnu krova ili samo delimično. Na primer u Čikagu za narednih 10 godina će biti formirano čak 360 zelenih krovova, uključujući i Milenijum park od neverovatnih 9,7 hektara, napravljen na krovu parking garaže, koja ima mesta za 2.200 automobila.
Postoje neka fundamentalna razmatranja kada je planiranje zelenog krova i mnogo faktora koji će uticati na njegov uspeh: lokacija (regionalna i lokalna klima, količina padavina, količina sunčeve svetlosti, snaga vetra, količina mraza i snega); struktura (nosivost krova, nagib krova, visina parapetnih zidova, siguran pristup za postavljanje i održavanje zelenih krovova); vegetacija (dubina supstrata potrebna biljkama, tolerancija biljaka na sušu, ostala pitanja stvaranja staništa i životne sredine).
Da li postoji neka zakonska regulativa i kako se postupa u slučaju da se ne vodi računa o njima?
Zakonska regulativa u pogledu zelenih krovova, kao takva, još uvek nije strogo definisana. Za sada procedure koje se bave ovom temom su mahom u obliku standarda, vodiča i svojevrsnih uputstava. Neki od njih su: ASTM E2777 – 20 Standard Guide for Vegetative (Green) Roof Systems; ANSI/SPRI VF-1 External Fire Design Standard for Vegetative Roofs (USA); Green Roof Guidelines –Guidelines for the Planning, Construction and Maintenance of Green Roofs; DIN 18919:2016-12 Vegetation technology in landscaping – Care of vegetation during development and maintenance in green areas (Nemačka) i sl. Takođe, dva najzastupljenija standard u oblasti zelene gradnje su: LEED se nastao od strane U.S. Green Building Council (USGBC) i nacionalno je prihvaćen kao reper za praksu zelene gradnje, I BREEAM koje je izdat od strane Building Research Establishment (BRE) i vlada Velike Britanije ga je usvojila kao meru za najbolju praksu u izgradnji i menadžmentu okruženja. Na primer, Bazel se danas smatra jednim od gradova koji ima najveću površinu zelenih krovova, jer je primenom regulative u oblasti izgradnje, uspostavio obavezu primene vegetacije na krovovima i samim tim ostvario značajne rezultate formirajući brojne krovne površine prekrivene biljkama.
Zeleni krovovi se moraju održavati pre svega održavanjem zdravog biljnog pokrivača sprovodeći preporučene procedure navodnjavanja, đubrenja, uklanjanja korova. Višak biomase kao što su prerasla vegetacija, lišće i ostali suvišni odumrli materijal se moraju redovno uklanjati. Prema pojedinim standardima, ovo je obaveza vlasnika zgrada. Pokazalo se da je vek ovakvih krovova višedecenijski i mahom dvostruko duži u poređenju sa konvencionalnim. Iskustva u Berlinu ukazala su da je zeleni krov na jednoj zgradi trajao i preko 90 godina.
Svakako nakon životnog ciklusa biljnog pokrivača potrebno je ukloniti sve biljke, supstrat i pripadajuće osovinske slojeve i odložiti na predviđenu deponiju uz redovne takse. Očekivani troškovi odlaganja su u rasponu od 12-26 eur/m2. Svakako obnavljanjem baznih slojeva i podmlađivanjem biljnog pokrivača zelenim krovovima se može vratiti prvobitna namena.
Da li je njihovo postavljanje isplativo?
Zeleni krovovi idu i korak dalje od pukog pomodarstva u savremenoj arhitekturi, dodajući novu vrednost ulozi zgrada u urbanističkom planiranju. Osmišljeni su ne samo zato da vrate prirodni element u urbano okruženje, već se smatra da zelena infrastruktura, a među njima zeleni krovovi, imaju i brojne benefite sa aspekta zaštite životne sredine, kao i sa aspekta ekonomskih i socioloških faktora.
Kada pričamo o ekonomskim benefitima, mora se istaknuti da je to dosta složena problematika, jer se mora dati dugoročna analiza troškova i koristi (eng. cost-benefit analysis). Takođe, pojedine segmente benefita po životnu sredinu, a pogotovo sociološke benefite je izuzetno teško kvantifikovati.
Ono što su dosadašnja istraživanja pokazala jeste da su početni (investicioni) troškovi zelenih krovova u poređenju sa konvencionalnim veći, i da ovakvi krovovi zahtevaju kasnije održavanje u zavisnosti od tipa upotrebljenje vegetacije i potreba za navodnjavanjem. Takođe, konstrukcioni troškovi mogu dalje rasti ukoliko je reč o intenzivnim zelenim krovovima, te je to, između ostalog, razlog zašto se češće konstruišu ekstenzivni tipovi sa tanjim slojem supstrata i vegetacijom nižeg rasta.
Instalacioni troškovi zelenih krovova veoma variraju, pre svega u zavisnosti od primenjenog tipa, a kreću se u opsegu od 100 do 400 eur/m2.
Sa druge strane, u pogledu benefita, dokazano je da se mikroklima oko objekta poboljšava: manje je zagrevanje, doprinosi se uklanjanju zagađujućih materija iz vazduha, deo atmosferskih padavina se zadržava uzrokujući manje pojava plavljenja u urbanim sredinama. Takođe, ovakvi krovovi su se pokazali odličnim u zaštiti od požara i gradske buke. Nove tehnološke izvedbe uključuju i efikasno iskorišćenje energije vetra i sunca, pa čak upravljanje sivim vodama u ovakvim zgradama.
Vrednost nekretnine sa zelenim krovom raste prema sadašnim podacima do 10%, a očekuje se uzlazni trend. Ovakve instalacije i izvedbe otvaraju veliki broj radnih mesta na globalnom nivou. Pravilno postavljen zeleni krov takođe traje duže od neozelenjenog i uz smanjene troškove za odvođenje atmosferskih voda i smanjene potrošnje energije predstavljaju veoma isplativu investiciju.
06.06.2020. prvi put je globalno obeležen obeležen Dan zelenih krovova!
Autori:
dr Dragana Tomašević Pilipović, vanredni profesor Prirodno-matematičkog Fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i deo tima: Green Architecture in Serbia – A Unique Opportunity to Reduce Air Pollution and Improve Health in Urban Areas in Serbia, Online Policy Engagement Training Course, The Western Balkans Science Engagement Programme, British Council, (2021)
Branislav Trudić, International Specialist – Forest Biodiversity, UN volunteer, Food and agriculture organization of UN, Rome, Italy i deo tima: Green Architecture in Serbia – A Unique Opportunity to Reduce Air Pollution and Improve Health in Urban Areas in Serbia, Online Policy Engagement Training Course, The Western Balkans Science Engagement Programme, British Council, (2021)
dr Đurđa Kerkez, vanredni profesor Prirodno-matematičkog Fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i deo tima: Green Architecture in Serbia – A Unique Opportunity to Reduce Air Pollution and Improve Health in Urban Areas in Serbia, Online Policy Engagement Training Course, The Western Balkans Science Engagement Programme, British Council, (2021)
