INTERVJU: “Svako od nas može da doprinese smanjenju zagađenja vazduha!”

INTERVJU: “Svako od nas može da doprinese smanjenju zagađenja vazduha!”

“Edukacija šire populacije predstavlja osnov za unapređenje kvaliteta životne sredine u svakoj zajednici, pa i kod nas!”

Uključivanje struke i stručnog mišljenja o aktuelnim temama zagađenja životne sredine je naš prioritet. Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada je partner u rešavanju ovog problema i zajedničkim snagama dolazimo do rešenja.

Razgovarali smo sa njima o aktualnoj temi zagađenja vazduha a ceo intervju možete pročitati u nastavku.

Koje je Vaše mišljenje o trenutnom stanju kvaliteta vazduha?

Sigurno je da brojne ljudske aktivnosti, od industrije i grejanja, preko izduvnih gasova automobila, do avionskog saobraćaja, utiču negativno na kvalitet vazduha. Dokazan je i štetan efekat različitih zagađujućih materija na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Pitanje kvaliteta vazduha se, kod nas, najčešće potencira u zimskim mesecima. Međutim, dosta informacija koje se objavljuju na tu temu, izvučene su iz konteksta, dok je za ocenu kvaliteta bilo kog medijuma životne sredine, pa i vazduha, potreban integrisani pristup i sagledavanje svih relevantnih faktora.

Za ocenu kvaliteta vazduha prema našem zakonodavstvu koriste se različiti parametri i ovlašćene organizacije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou su dužne da ove parametre prate i o njima daju izveštaje. Nažalost, pored toliko aktivnosti koje doprinose zagađenju u gradovima, ne možemo očekivati da vazduh bude uvek ocenjen kao „dobar“. Zato ponekad na sajtovima ovih organizacija možemo videti informacije o tome da je u nekom naselju vazduh zagađen i može se pratiti vremenski period koliko to zagađenje traje.

Neophodno je preduzeti mere za smanjenje štetnih uticaja na kvalitet vazduha, naročito u područjima koja su najugroženija. Međutim, ograničena finansijska sredstva koja se opredeljuju za oblast zaštite životne sredine, ograničavaju mogućnost opsežnijeg  sprovođenja planiranih mera.

Koje su najčešće zagađujuće materije koje utiču na kvalitet vazduha i kakve efekte izazivaju?

Najčešće zagađujuće materije koje utiču na kvalitet vazduha na teritoriji Republike Srbije su oksidi azota i sumpora, suspendovane čestice (PM2,5 i PM10), ugljen-monoksid, benzen, odnosno volatilna organska jedinjenja, benzo(a)piren, prizemni ozon, na osnovu podataka Agencije za zaštitu životne sredine.

Suspendovane čestice uključuju čestice različitih veličina i fizičko-hemijskih osobina. Uticaj čestica na zdravlje ljudi zavisi od veličine same čestice. Za one najsitnije može se reći i da su najopasnije jer mogu da prodru do najdubljih segmenata respiratornog trakta, odnosno alveola u plućima. Dugoročno izlaganje povećanim koncentracijama suspendovanih finih čestica u vazduhu, može prouzrokovati različita respiratorna oboljenja. Potrebno je istaći da suspendovane čestice često na svojoj površini imaju vezane (adsorbovane) različite organske i neorganske supstance koje na taj način zajedno sa česticom dospevaju u organizam. Jedno od takvih jedinjenja je i benzo(a)piren (BaP), za koga je dokazano kancerogeno dejstvo.

Oksidi azota nastaju u procesu sagorevanja pre svega fosilnih goriva na visokim temperaturama, u termoelektranama, u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem kod motornih vozila, u domaćinstvima, industriji… Oksidi azota, a pre svega azot-monoksid i azot-dioksid, spadaju u grupu primarnih polutanata vazduha i kao takvi doprinose formiranju tzv. industrijskog smoga u urbanim sredinama, kao i formiranju kiselih kiša. Uz prisustvo volatilnih organskih jedinjenja i sunčevog zračenja dovode do formiranja fotohemijskog smoga koji je znatno agresivniji od industrijskog smoga jer usled većeg oksidacionog potencijala deluje nadražujuće na sluzokožu očiju i nosa kod ljudi, prouzrokuje promene kod biljaka, ali i različitih materijala.

Pored oksida azota, i ozon (O3) je jedan od ključnih činilaca fotohemijskog smoga. Poznato je da nas ozon prisutan u višim slojevima atmosfere (stratosfera) štiti od štetnog ultraljubičastog zračenja. Međutim, njegovo prisustvo u troposferi tzv. prizemnom sloju atmosfere (zbog čega je i nazvan prizemni ozon) je nepoželjno, pa se često u literaturi naziva i „loš ozon“. Ozon, u zavisnosti od prisutne koncentracije, vazduhu daje specifičan oštar miris i kao jako oksidaciono sredstvo nadražuje sluzokožu očiju i disajnih organa, utiče na useve, materijale i dr. Oksidi sumpora, kao što su sumpor-dioksid (SO2) i sumpor-trioksid (SO3) predstavljaju uobičajene zagađujuće materije u vazduhu. Sumporni oksidi zajedno sa oksidima azota  utiču na formiranje kiselih kiša. Sagorevanje fosilnih goriva dovodi do značajne emisije sumpor-dioksida u atmosferu, kao i proces topljenja rude prilikom proizvodnje metala, mada postoje i mnogi drugi izvori ovih zagađujućih materija. Sumpor-dioksid, sumporasta i sumporna kiselina, kao i sulfidi, mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte kod ljudi i biljaka, a zapaženi su štetni efekti na metale, kožu, papir i tekstil.

Smatra se da kratkotrajno izlaganje umerenom zagađenju vazduha neće izazvati posledice po ljudsko zdravlje kod mladih i zdravih osoba. Međutim, izlaganje povišenim koncentracijama zagađujućih materija iz vazduha može izazvati ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje. Zagađujuće materije uzrokuju prvenstveno respiratorne poremećaje. U najtežim slučajevima, izloženost zagađujućim materijama iz vazduha može uzrokovati srčane i maligne bolesti. Pored toga što ove zagađujuće materije ispoljavaju negativan efekat na zdravlje ljudi, one takođe oštećuju biljke i useve, utiču na smanjenje vidljivosti, formiranje kiselih kiša, oštećuju materijale i doprinose klimatskim promenama.

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije koja je deo Ministarstva zaštite životne sredine, u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha ima obavezu da kontinuirano prati, odnosno sprovodi monitoring kvaliteta vazduha u državnoj mreži na nivou Republike Srbije. Najveći broj zemalja, uključujući Republiku Srbiju, sprovodi kontinuirani monitoring kvaliteta vazduha i vrši procenu nastalih promena i trendova, a sve sa ciljem da se predupredi dalje zagađenje vazduha.

Izvori zagađenja vazduha?

Izvori zagađenja vazduha mogu biti prirodnog i antropogenog porekla. Veći doprinos zagađenju vazduha svakako daju antropogeni izvori zagađenja koji se dalje mogu podeliti na stacionarne i mobilne. Mobilni izvori zagađenja u nerazvijenim zemljama još uvek predstavljaju manji deo zagađenja, za razliku od razvijenih zemalja gde je taj procenat mnogo veći. U razvijenim zemljama automobil, pored neosporne koristi, predstavlja i veoma velik izvor zagađujućih materija, jer nepotpunim sagorevanjem nastaju znatne količine štetnih gasova, odnosno polutanata. Sagorevanjem benzina i dizela dobija se ugljen-dioksid (CO2) i vodena para (H2O) za koje je poznato da značajno doprinose efektu staklene bašte, te tako utiču na globalno zagrevanje.

Glavni stacionarni izvori aerozagađenja su postrojenja za proizvodnju električne energije na bazi sagorevanja fosilnih goriva i druga industrijska postrojenja. Od njih potiču najveće količine suspendovanih čestica i sumpornih oksida emitovanih u vazduh, kao i široka paleta drugih organskih i neorganskih zagađujućih materija. Stoga, kontrola zagađenja vazduha predstavlja primenu različitih tehnika koje se koriste za smanjenje ili uklanjanje emisije različitih zagađujućih materija, odnosno polutanata iz vazduha, a koje imaju negativan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Često se danas pominje i polemiše o indeksu kvaliteta vazduha, da li nam možete reći šta je to i koje su prednosti njegove primene?

Upravljanje kvalitetom vazduha je veoma složen proces koji uključuje i informisanje javnosti o kvalitetu vazduha, što je regulisano Zakonom o zaštiti vazduha. S obzirom da izveštavanje o kvalitetu vazduha nije dovoljno razumljivo za širu javnost, na međunarodnom nivou sve više je u upotrebi Indeks kvaliteta vazduha. Suština je da se izmerene koncentracije odabranih zagađujućih materija transformišu u bezdimenzionalne, odnosno indeksne veličine, koje se kao takve mogu lako uporediti i tumačiti. U suštini svakoj klasi kvaliteta vazduha dodeljene su odgovarajuće granične vrednosti odnosno, vrednosti indeksa kvaliteta vazduha, kao i odgovarajuća boja po principu semafora (od zelene do crvene). Što je indeks kvaliteta veći, veći je i nivo zagađenja što predstavlja jasnu informaciju koja se daje javnosti kada je u pitanju kvalitet vazduha.

Da li i koliko godišnja doba utiču na kvalitet vazduha?

Generalno, kvalitet vazduha zavisi od godišnjeg doba, što je posebno izraženo u zemljama gde je još uvek dominantno individualno zagrevanje domaćinstava (kućna ložišta) sagorevanjem fosilnog goriva, tako da je u toku jeseni/zime kvalitet vazduha značajno lošiji, u poređenju sa kvalitetom vazduha tokom proleća/leta. Osim navedenog, lošijem kvalitetu vazduha doprinose i meteorološki uslovi. Naime, u toku dugih, hladnih noći dolazi do jake temperaturne inverzije što je uzrok povećanog zagađenja vazduha u nižim prizemnim slojevima atmosfere.

Pri temperaturnoj inverziji temperatura vazduha u blizini zemljine površne raste sa nadmorskom visinom (npr. gust, hladan, suv vazduh u blizini površine zemlje, a topliji i vlažniji vazduh iznad njega) odnosno, sloj toplog vazduha se nalazi iznad sloja hladnijeg gušćeg vazduha. Obzirom da je temperaturni gradijent pokretačka sila mešanja vazduha, usled nepostojanja istog pri temperaturnoj inverziji sprečeno je mešanje vazduha i sve zagađenje emitovano u vazduh tokom dana ostaje „zarobljeno“ u nižim prizemnim slojevima atmosfere. Ova situacija se skoro uvek javlja noću, ali je veoma izražena i tokom dana u toku zimskih meseci. Trajanje temperaturne inverzije može značajno da varira, ali se po njenom prestanku usled vertikalnog mešanja vazduha smanjuje koncentracija zagađujućih materija.

Mere za smanjenje zagađenja vazduha. Šta svako od nas može da uradi u cilju smanjenja zagađenja vazduha?

Mere zaštite čiji je cilj optimizacija metoda i tehnika za poboljšanje kvaliteta vazduha i zaštita prirodnih resursa, zasnovane su na monitoringu kvaliteta životne sredine, a posebno na analizi nivoa zagađenja. Dakle, na osnovu informacija dobijenih monitoring programom, konkretne/praktične mere se mogu primeniti u upravljanja životnom sredinom. Kada je u pitanju životna sredina, svaka država ima svoju politiku i strategiju u cilju postizanja ciljeva održivog razvoja. Međutim, preuzimanje dobre prakse iz zemalja EU koje su ispunile zahteve Direktiva EU svakako je poželjno.

Neki od primera dobre prakse – na primer, u Belgiji postoji regionalni program „Susedstva“ koji je započet još 2000. godine u kome učestvuje više od 200 jedinica lokalnih samouprava, a ima za cilj ozelenjavanje površina.

U Francuskoj je uvedeno smanjenje saobraćaja i ograničenje kretanja kada su u pitanju stariji automobili, što je dovelo do smanjenja zagađenja vazduha u urbanim sredinama. U isto vreme su promovisane pešačke zone u većim gradovima.

Austrija je usvojila akcioni plan mera za efikasnu upotrebu resursa i unapređenje životne sredine. Cilj ovog plana je da se u odnosu na 2008. god. postigne optimizacija, odnosno veća efikasnost upotrebe obnovljivih resursa za 50% do 2020. god. Istovremeno, Austrija je jedna od zemalja Evropske unije sa dobrom praksom kada su u pitanju cirkularna ekonomija i eko-inovacije.

U cilju smanjenja aerozagađenja u britanskoj prestonici, britanske vlasti uvele su eko taksu za vožnju automobila i pristup centralnoj gradskoj zoni i to za vlasnike automobila koji ne ispunjavaju uslove kao što su: vozila na benzin koja ne ispunjavaju Euro 4 standarde; dizel vozila koja ne ispunjavaju Euro 6 standarde, autobusi i kamioni koji ne ispunjavaju Euro 6 standarde. Pored toga, eko taksu moraju da plate i vlasnici motocikla koji ne ispunjavaju Euro 3 standarde.

Stoga, svako od nas može da doprinese smanjenju zagađenja vazduha kroz niz aktivnosti kao što su npr. upotreba obnovljivih izvora energije kada god je to moguće, odabir „čistijih“ vidova transporta (javni prevoz, bicikl ili šetnja), upotreba automobila na hibridni pogon, redovno servisiranje automobila, odabir i upotreba čistijih goriva, racionalnija upotreba električne energije, kroz upotrebu energetski efikasnih uređaja i sijalica, kao i smanjiti količinu generisanog otpada i dr.

Koliko je važna edukacija šire populacija iz oblasti zaštite životne sredine?

Edukacija šire populacije predstavlja osnov za unapređenje kvaliteta životne sredine u svakoj zajednici, pa i kod nas. O ovoj temi se danas mnogo priča i u značajnoj meri je zastupljena u medijima. Međutim, da bi građani mogli da prepoznaju relevantne informacije i aktivnosti u ovoj oblasti, kao i na koji način i sami mogu da doprinesu boljem kvalitetu životne sredine, neophodno je da se edukacija sprovodi od najranijih uzrasta. Danas je tema zaštite životne sredine inkorporirana u brojne aktivnosti dece u vrtićima, kao i kroz različite predmete u osnovnim i srednjim školama.

Međutim, izazovi u zaštiti životne sredine i njihova potencijalna rešenja su previše kompleksni, da bi se mogli obraditi u okviru samo pojedinih nastavnih jedinica u školama. Potrebno je edukovati građane o temama poput zaštite i zagađenja vazduha, vode, zemljišta, kao i načina sprečavanja širenja zagađenja i dr. Na Prirodno-matematičkom fakultetu se, na studijskim programima Zaštita životne sredine i Hemija – kontrola kvaliteta i upravljanje životnom sredinom, obrazuje kadar koji je spreman da prepozna probleme životne sredine i doprinese njihovom rešavanju. Takođe, naše kolege i mi smo uvek spremni da prenesemo znanje, koje stičemo kroz naučne i stručne projekte, svima koji su zainteresovani.

Imajmo uvek na umu da se životna sredina tiče svih nas.

Autori teksta:
Prof. dr Jasmina Agbaba
Prof. dr Aleksandra Tubić
Prof. dr Snežana Maletić
Prof. dr Marijana Kragulj Isakovski


Previous Next
Close
Test Caption
Test Description goes like this