Klimatske promene izazivaju uznemirenost, bes i druge negativne emocije kod dece i mladih širom sveta, pokazalo je istraživanje na hiljadama mladih od 16 do 25 godina. Ova „eko-anksioznost“ ima negativan uticaj na svakodnevni život ispitanika, kažu istraživači koji su sproveli istraživanje, a delom je uzrokovana osećajem da vlade ne čine dovoljno da izbegnu klimatsku katastrofu.
Svedoci smo da se tokom jednog ljudskog života svet značajno menja, da nastaju velike klimatske promene na planeti. Na polovima i glečerima se topi led, nivo okeana se diže, divljaju šumski požari, uragani su sve snažniji, javljaju se suše i neki predeli se pretvaraju u pustinje, prosečna godina zrna sećanja koja se više suviše raste, sve se registruje… Brojni su pokazali da se klima, nesumnjivo, menja.
Blizu 60 odsto ispitanika reklo je da je zabrinutost zbog klimatskih promena oseća „veoma“ ili „izuzetno“, a za čak 75 procenata „budućnost je zastrašujuća“. Da je „čovečanstvo osuđeno na propast” veruje 56 odsto ispitanih, dok 39 procenata okleva da ima decu. Više od polovine, 58 odsto, izjavilo je da vlast izdaju njih ili buduću generaciju.
Stručnjaci predlažu da se uticaj eko-anksioznosti smanjuje širenjem ideje da su ljudi, pojedinačni i kao vrsta, veoma otporni i adaptivni, sposobni da se zaštite, prilagode, podsticanjem vere u budućnost i optimizam, izgradnjom i negovanjem razumnih praksi očuvanja okoline kao i podsticanjem osećanja pripadnosti porodice, kulture, mesta življenja i šire zajednice. 
