Registar kutija

Molimo pravilno popunite formu

Vas zahtev je prosledjen. Hvala!

Email vec postoji u bazi!








   

Predložite svoje dete

Molimo pravilno popunite formu

Vas zahtev je prosledjen. Hvala!





 

Skupljajte čepove i pomozite deci!

Humanitarno-ekološka akcija sakupljanja plastičnih čepova, radi pomoći deci sa invaliditetom kako bi im se omogućilo lakše funkcionisanje u svakodnevnom životu.

Pratite nas na društvenim mrežama

Registrujte se kako biste se uključili u našu akciju

Projekti



SASTANAK SA GRADSKOM UPRAVOM ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Dragi prijatelji danas je tim „Čepom do osmeha“ posetio Gradsku upravu za zaštitu životne sredine u okviru OPENS projekta „Gradonačelnik otvara vrata – Uključimo se!“ gde nas je dočekao tim sačenjen od: zamenica načelnice GU za zaštitu životne sredine Elma Bjelica, pomoćnik načelnika za oblast zaštite životne sredine u Gradskoj upravi Dragica Branković, stručne saradnice Jelena Belić-Ilić, Jelena Moravski i Bojana Pađen.

Projekat je podržan od Ministarstva kulture i informisanja, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine i Grada Novog Sada, a sa ciljem da se mnladima približi rad Gradskih uprava.

Na samom početku sastanka upoznale su nas sa nadležnostima pomenute gradske uprave i opisale aktivnosti i projekte koji su u toku. Utvrđene odlukom o Gradskim upravama Grada Novog Sada u upravi se obavljaju sledeći poslovi:

-    Kontinuirana kontrola i sistemsko praćenje stanja životne sredine (monitoring),
-    Informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine,
-    Pripremanje, donošenje i realizovanje programa i planova zaštite životne sredine,
-    Sprovođenje postupka procene uticaja projekata na životnu sredinu,
-    Izdavanje dozvola, odobrenja i drugih akata u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom,
-    Učešće u postupku strateške procene uticaja na životnu sredinu,
-    Vođenje lokalnog registra izvora zagađivanja,
-    Obrazovne aktivnosti jačanja svesti o potrebi za zaštitom životne sredine,
-    Zaštita prirode i zaštićenih prirodnih dobara,
-    Pripremanje i donošenje akata o zaštiti određenih prirodnih dobara i mnogi drugi.

Detaljnije informacije možete pronaći na sajtu ove gradske uprave: www.environovisad.rs.

Mi smo bili znatiželjni, pa smo postavili i neka pitanja...

1.    Koji su planovi po pitanju radova u Kameničkom parku?
Odogovr: Neki od planova radova u Kameničkom parku za ovu godinu su radovi na urđenju jezera (čišćenje, vađenje mulja itd.), hortikulturalno uređenje jezera, uređenje asfaltnog dela, uklanjanje suvih stabala, solarna rasveta, postavljanje hotela za insekte, postavljanje 5 kućica za slepe miševe, informativne table o pticama koje tamo žive i o opštim informacijama o parku.

2.    Da li imate predlog, ideju ili ste možda već započeli neku aktivnost u smeru sistemskog odvajanja čvrstog otpada? Šta smatrate najvećim izazovom u realizaciji ove aktivnosti?
Odovor: Iako većina smtra da su građani ti koji nemaju naviku odvajanja čvrstog otpada i da je teško stiču, mi imamo drugačije iskustvo. Pre desetak godina su po celom gradu bili postavljeni žičani kontejneri u koje su građani uredno odvajali pet ambalažu i nisu je mešali sa drugim otpadom. Problem su neformalni sakupljači koji su uništili te kontejnere, što je i glavni uzrok neuspeha projekta. Po našoj evidenciji na teritoriji grada Novog Sada postoji preko 2500 neformalnih sakupljača otpada. Radimo na rešenju tog problema.

3.    Da li imate neki predlog za uređivanje gradske deponije i koji?
Odgovor: Za početak bismo napomenuli da to nije sanitarna deponija nego smetlište. Postoje propisi koji određuju izgled sanitarne deponije, u koje gradska „deponija“ se ne uklapa. Rađena je sanacija smetlišta, koja nije uspela,  izrada studije sanacije postojeće deponije je u toku. Cilj nam je da redukujemo proizvodnju otpada i da izgradimo sanitarnu deponiju.

4.    Da li postoji neki plan za proširenje zaštićenih površina na području koje je pod vašom nadležnošću, pošto je poznato da je jako mali procenat teritorije Srbije pod nekim stepenom zaštite i da su zahtevi Evropske Unije da se oni prošire, a nas zanima plan za lokalno područje? Ekološka mreža Natura2000 predlaže zaštitu 12% od ukupne teritorije Srbije da bude pod nekim stepenom zaštite.
Odgovor: U narednom periodu planirano je da se stave pod zaštitu još tri nova stabla. Natura2000 ne zahteva nego podstiče zaštitu područja. Ne možemo imati u svim delovima države isti procenat teritorije pod zaštitom, jer nije poenta samo zaštititi, bitno je šta se zaštićuje, zbog čega i da li postoje mogućnosti i resursi da ona bude održiva. Na teritoriji grada je oko 10% pod nekim stepenom zaštite.

5.    Gde možemo da se informišemo o kvalitetu vazduha i površinskih voda  na teritoriji grada?
Odgovor: Na sajtu naše gradske uprave možete pogledati sve rezultate merenja kvaliteta vazduha i vode.

6.    Kada se vrši procena uticaja na životnu sredinu gde i na koji način možemo saznati kakve su procene i odluke donete i ako imamo primedbu na njih na koji način da je priložimo?
Odgovor: Javnost ima pravo da vidi svaki zahtev koji je objavljen u Dnevniku ili nekim drugim sredstvima javnog informisanja i nakon toga nam mogu uputiti primedbe. Najčešće primedbe su na lokacije gde se postavlja neki objekat, što nije u našoj nadležnosti, nego u nadležnosti Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove. U proceni uticaja na životnu sredinu pored navede dve gradske uprave učestvuje i Zavod za zaštitu prirode. Bitno je povodom podnošenja primedbi da se one upute na pravu adresu. Prilikom procene uticaja na životnu sredinu vodimo se Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i Uredbom o listi projekata za koje je obavezna procena uticaja.

Vaše primedbe i predlozi za procenu uticaja projekata na životnu sredinu, gde ona nije izvršena, su vrlo korisni i dobrodošli.

7.    Da li imate podatke o razlikama u temperaturnim fluktuacijama u delovima grada sa i bez zelenila?
Odgovor: Nemamo takvih podataka, ali smo ove godine odabtrali nekoliko projekata koji se bave klimatskim promenama.

8.    Šta mislite mogućnosti da investitori postave zelene krovove i na taj način ispoštuju obavezu postavljanja zelenih površina prilikom izgradnje stambenih objekata? Da li time doprinosimo ili degradiramo životnu sredinu?
Odgovor: Zeleni krovovi i zeleni zidovi su lepi i korisni u starim urbanističkim gradovima, gde je prostor sveden, jer to je jedna ozbiljna naučna disciplina, skupa ideja, kojoj treba ozbiljno pristupiti.

9.    Da li postoji registar zagađivača? I kako možemo doprineti u njgovom stvaranju?
Odgovor: Preduzeća su u obavezi da šalju podatke o zagađenju vode, vazduha i stvaranju otpada. Registar je procesu nastanka, i on je koristan način da GU za zaštitu životne sredine proverava zagađivače. Možete doprineti dopunjavanju ovog registra tako što biste nas obavestili o nekom preduzeću koje je potencijalni zagađivač, gde bismo mi proverili da li se nalazi u registru i ako ga tamo nem a, dodali bismo ga. Ako želite da prijavite nekog zagađivača, to možete učiniti preko GU za inspekcijske poslove, ako kojim slučajem prijavu uputite nama, mi je svakako prosleđujemo pomenutoj gradskoj upravi.

Prema istraživačkom projektu iz 2006-te godine došli smo do podataka da preko 70% građana zainteresovano za zaštitu životne sredine, dok je manje od 25% zainteresovano da nešto sami urade za životnu sredinu. Zato pozivamo sve sugrađane da se aktivno uključe u zaštitu životne sredine i sarađuju sa nama.



GDE ODNETI CEPOVE?

Izaberite iz padajućeg menija grad po želji i na mapi ispod prikazaće vam se mapa punktova